Medicina Rs Grupa

Medicina Rs GrupaHome


Medicina Rs GrupaTuristički potencijali

TURISTICKI POTENCIJALI CRNE TRAVE

Crna Trava trenutno ima vrhunske potencijale za razvoj smucarskog i turizma vezanog za Vlasinsko jezero (10 km udaljenosti). U Crnoj Travi se nalazi urbano uradjena i resena logistika za celokupni turisticki potencijal vezan za Vlasinsko jezero. Ima gotov skolski centar gde su zatvorenim mostom spojeni internat, zasebni dvospratni restoran, velika skola (projektovana da se adaptira u hotel), dva objekta za obavljanje prakse i velika fiskulturna dvorana. U nastavku je osnovna skola (koja je nekad primala duplo vise ucenika nego sto trenutno imaju ove dve skole), do nje je veliki i lep internat, a preko reke Cemercice hotel Vilin Lug i vila pored njega. Reke Cemercica i Vlasina su sa regulisanim granitnim koritima i estetski prelepim mostovima na njima daju posebno lep utisak i uz izgradnju mini akumulacija na prilazu CT moze da zazivi sporski ribolov na pastrmku.CT poseduje stanicu milicije, veliko obdaniste i dom zdravlja sa kapacitetima i prostorom manje bolnice.

Sedam prelepih visespratnica u kojima su stanovi sluzbenika, uglavnom bivsih, slobodnih i po vrlo niskim cenama kvadrata. Postoji crkva iz petnaestog veka i crkveno dvoriste, te niz manjih objekata, kao prelepih zgrada fabrika, trenutno van funcija. Crna Trava se prostire na malom prostoru (duzina od oko 500 m sa sirinom od oko 200 m), te vrlo lako moz da se doradi i uredi “svetski “. Ima javno komunalno preduzece sa pedesetak, do sada, obucenih vozaca i rukovaoca gradjevinskih masina, sa resenim stambenim pitanjima po okolnim selima. Nalazi se na najkracoj putnoj liniji od autoputa do Vlasinskog jezera, pravac Predejane, Ruplje, Crna Trava (20 km), Vlasinsko jezero (jos 10 km), asfaltirano je ukupno 18 od 30 km.

Sa promenom namene skolskom centru u hotel (preseljenje postojece srednje skole u zgradu osnovne skole, kako je godinama funkcionisala) i smestajem u samoj Crnoj Travi moze da se obezbedi oko 1000 lezajeva. U slucaju aktiviranja i izrade skijaskih staza sa Pavlove Gremade iznad Crne Trave (severozapadna strana sa visinskom razlikom od 540 m) aktiviralo bi se i dodatnih 500 -600 lezajeva u novim vikendicama uradjenim u pripadajucim selima.

Pavlova gremada nalazi se na 2 km od asfaltnog puta na putu prema Predejanu (8 km putem od crne Trave) ima dva desetokilovatna dalekovoda u prolazu i niskonaponsku. Sa svojih 15 km od Predejana, 42 km od Leskovca, 23 km od Grdelice, 30 km, Vladicnog Hana sa 33 km, pa i Nisa sa 85 km, moze sluziti i za dnevno skijanje skijasa iz ovih gradova. Turistickim aktiviranjem CT aktivirao bi se i turizam na Vlasinskom jezeru, a da se pri tom ne utrose velika materijalna sredstva i ne narusi ekologija jezera.

Zavrsetkom puta Predejane Crna Trava skracuje se put za Vlasinsko jezero za 30 km iz pravca Nisa i Beograda, aktiviraju smestajni i logisticki potencijali CT (koji su reda do desetak miliona DM) izbegava diskutabilni putni pravac sa serpentinama i klizistima na pravcu Promaja Vrla i samim tim eskivira ipsi roud u celoj duzini od Vl. Hana do Surdulice. Pomenuti put, uvek ce sa svojim okolinom, biti jedno veliko smetliste i nikakva reklama turistickom centru. Turisticki centar Vlasina treba organski odvojiti od Surdulice (opstina Vlasina je po ukidanju htela da se pripoji Crnoj Travi i zahvaljujuci izrazenom dilentatizmu tadasnjeg opstinskog rukovodstva Crne Trave, pripojena je opstini Surdulici, kojoj inace prirodno ne pripada). Ulaskom u Evropsku zajednicu dobice na tezini romsko- bugarska vecina u Surdulici, ona moze, po scenariju koji je pravilo za Srbiju, kontrolu turistickih, a posebno vodenih potencijala Vlasine i CT preusmeriti. Samu Surdulicu karakterise opsta javna necistoca i deponije na svakom koraku, a takvu higijenu su u najvecoj meri preneli i veoma vidljivo na Vlasinsko jezero. Ocuvanje intersa nacije na ovom prostoru svodi se na ocuvanje vodnih resursa i razvoja ekoloskog turizma. Ovo se jedino postize objedinjenjem podrucja Vlasine i Crne Trave u jednu celinu izuzetu iz regiona i pod direktnom administrativnom kontrolom drzave. Ovakav scenario nametnut je i cinjenicom da vode sa teritorije Crne Trave vecinski pune jezero. Pored voda koje idu u Vlasinsko jezero potrebno je zastiti i vode sa Cemernicke oblasti Crne Trave (Mlaciste i Bajinci), kao, sigurno, vodom najbogatijeg lokaliteta u Srbiji.

Komentarisanje nije predvidjeno.